Drvo je organski materijal klasifikovan kao prirodni lignocelulozni polimer koji se vekovima koristi kao građevinski materijal. Drvo ima mnoge prednosti, kao što su obradljivost, odlične mehaničke performanse u odnosu na masu, otpornost na koroziju i atraktivan izgled, ali i dva osnovna nedostatka: drvetu je potrebno stalno održavanje i ono gori.
Prilikom sagorevanja drveta formira se spoljašnji zaštitni sloj koji može da štiti unutrašnjost drvenog elementa. Takav sloj, koji se obično naziva ugljenisanim slojem, smanjuje snabdevanje kiseonikom i, zahvaljujući izuzetno niskoj provodnosti, sprečava povećanje temperature unutrašnjih slojeva, usporavajući tako proces sagorevanja jezgra drvenih elemenata (brzina sagorevanja je u proseku 1 mm/min). Zbog ove osobine, noseće i druge drvene konstrukcije mogu dugo da odolevaju požaru, uglavnom mnogo duže nego čelični ili betonski elementi istih dimenzija.
Prema reakciji na požar, drvo se obično svrstava u klasu D, u skladu sa standardom EN 13501-1: 2018, što znači da je veoma goriv materijal koji može značajno da doprinese razvoju požara u objektu.
Upotreba usporivača vatre može osetno da doprinese smanjenju rizika od izbijanja i razvoja požara i ograničenju njegovog širenja na druge elemente. Savremeni sistemi zaštite od požara mogu značajno da umanje parametre požara na sledeće načine:
Drugim rečima, ovi sistemi doprinose usporavanju razvoja požara i produžavaju vreme za evakuaciju.
Prema načinu primene, materijali i sistemi za zaštitu drveta od požara klasifikovani su u dve kategorije:
Ukoliko se sredstva koja prodiru u drvo nanose bojenjem ili prskanjem, njihova efikasnost je obično manja od efikasnosti sredstava za premazivanje.
Neki zaštitni materijali mogu da poboljšaju klasu reakcije drveta na požar do klase B - s1, d0, što je najbolja klasa za drvo prema sistemu Euroclass.
Uopšteno govoreći, bez obzira na sistem detekcije i gašenja požara koji se koristi, noseću drvenu konstrukciju treba efikasno zaštititi od požara ukoliko se očekuje njeno potencijalno otkazivanje. Drvo je poseban slučaj jer uvek treba smanjiti reakciju na požar, usporiti početak gorenja, povećati otpornost na požar i poboljšati nosivost tokom izloženosti požaru.
Tačnije, otpornost na požar označava vreme tokom kojeg će noseći ili razdvajajući element zadržati svoja svojstva (izolativnost, integritet i nosivost, u zavisnosti od funkcije elementa). Noseće drvene konstrukcije, kao što su grede i stubovi, moraju da izdrže požar određeno vreme dok ne dostignu granična stanja, nakon čega više ne mogu da obavljaju projektovanu funkciju. Ovo vreme se izražava u vidu klasa R15, R30, R60 itd., pri čemu se R odnosi na zadržavanje nosivosti tokom određenog vremena izraženog u minutima.
Kod drvenih konstrukcija, glavni razlog gubitka nosivosti u požaru jeste smanjenje poprečnog preseka usled sagorevanja drveta. Na tržištu postoji nekoliko sistema koji pružaju određenu izolaciju i/ili odlažu početak ugljenisanja:
Ova zaštitna rešenja ne menjaju hemijska svojstva nosećeg drvenog elementa, već predstavljaju samo neku vrstu zaštitne obloge, koja može da smanji prenos toplote u štićeni element, usporavajući tako njegovu toplotnu degradaciju, dok u isto vreme odlaže paljenje i usporava proces sagorevanja.
Mehanizmi doprinosa otpornosti na požar mogu se klasifikovati prema njihovom uticaju na drvo, kao na primer u nastavku:
Veoma popularan i efikasan metod zaštite od požara koji pruža prihvatljive estetske karakteristike jeste korišćenje obloga koje se izrađuju od specijalnih ploča za zaštitu od požara. Tu spadaju ploče od kalcijum silikata, gipsane ploče, krečno-cementne ploče ili cementne ploče ojačane staklenim vlaknima i raznim ispunama. Takve obloge mogu da se izrađuju i od ploča od mineralne vune.
Međutim, vreme potrebno za montažu ovakvih konstrukcija relativno je dugo. Obloge obično zahtevaju posebnu noseću konstrukciju, mehanička sredstva za pričvršćivanje (klinove, vijke ili stege) i posebne maltere ili mase za ispunu (za obradu spojeva između ploče) koje su otporne na visoke temperature.
Mašinsko ili ručno malterisanje se primenjuje kod konstrukcija kod kojih estetski aspekti završne obrade nisu od suštinskog značaja.
Malteri se mogu nanositi na dva načina. Prvi, takozvani „suvi metod“, sastoji se od kombinovanja i mešanja gotove suve mase sa vodom ili tečnim vezivnim aditivima u mlaznici pištolja za prskanje. Ovaj metod sprečava gubitak raspršenog materijala. Drugi, takozvani „vlažni metod“, sastoji se od mešanja suve materije sa vodom, a nanošenje se izvodi pomoću pumpe i raspršivača. Debljina obloge može da se kreće u opsegu od 10 do 100 mm, a nanosi se u nekoliko slojeva. U glavne nedostatke takve tehnologije spadaju:
Usporivači vatre ili premazi za zaštitu od požara su boje, lakovi ili impregnacije koje mogu da poboljšaju klasu reakcije na požar i doprinesu otpornosti na požar, a smatraju se veoma efikasnim metodom zaštite nosećih i ostalih drvenih konstrukcija od požara.
U prošlosti je zapaljivost drveta smanjivana potapanjem drvenih elemenata u morsku vodu (impregnacija natrijum hloridom), nakon čega bi usledilo farbanje specijalnim bojama koje sadrže dodatke kreča ili krede, a imaju svojstvo da uspore paljenje. Danas se za izolaciju premazima najčešće koriste savremeniji sistemi, kao što su premazi koji deluju kao toplotna barijera. Konkretno, ekspandirajući (intumescentni) premazi (poznati i pod nazivom ‚reaktivni premazi‘) su specijalne boje koje uvećavaju zapreminu na temperaturama oko 200oC, formirajući višećelijski izolacioni sloj koji može da zaštiti drvo ispod njih.
Kada se izlože vatri, ekspandirajući premazi se postepeno ugljenišu, počev od spoljašnjih slojeva. Savremena tehnologija omogućava ekspandirajućem sloju da poveća svoju prvobitnu debljinu do 50 puta, čime se efikasnost ovog rešenja znatno poboljšava.
Glavne prednosti ove vrste izolacije su jednostavnost nanošenja, minimalna debljina zaštite i završni izgled konstrukcije.
Promat nudi proizvode visokog kvaliteta koji su osmišljeni za sisteme pasivne zaštite od požara. Svaki proizvod ima jedinstvenu specifikaciju koja pruža odgovarajuća rešenja za različite projekte.
Promat poseduje najnoviju tehnologiju za ekspandirajuće premaze za zaštitu drveta. Zahvaljujući performansama otpornosti na požar i velikoj transparentnosti, reaktivni premaz PROMADUR® nadmašuje sve slične materijale.
Otpornost nosećih i drugih drvenih konstrukcija i elemenata na požar zavisi od njihove debljine, oblika, materijala (tipa drveta, npr. četinarsko ili listopadno drvo, čvrsto, lepljeno, rezano ili usitnjeno drvo), gustine drveta, dostupnosti kiseonika, kao i od količine i kvaliteta nanesenih premaza za zaštitu od požara. U zavisnosti od ovih faktora, PROMADUR® omogućava povećanje otpornosti na požar drvenih elemenata na 120 minuta (klasa R120) ili više.
PROMADUR® se takođe koristi za smanjenje stepena zapaljivosti drvenih površina na najnižu moguću klasu (B-s1,d0 prema standardu EN-13501), što znači da pruža najveću moguću klasu zaštite od požara koja je dostupna kod reaktivnih premaza.
Da bi se poboljšala mehanička svojstva PROMADUR®-a (na primer, otpornost na abrazivno habanje) i povećala otpornost na vlagu, bez smanjenja klase otpornosti na požar zaštićenih drvenih elemenata, može se naneti jednokomponentni premaz PROMADUR® Topcoat.
PROMADUR® je najsavremeniji premaz koji se koristi za zaštitu drvenih konstrukcija od požara.
PROMADUR® se može koristiti u svim tipovima objekata, kao što su hoteli, škole, kancelarije, javne zgrade, muzeji i biblioteke.
PROMADUR® može značajno da poboljša otpornost nosećih drvenih konstrukcija na požar zahvaljujući veoma dugom vremenu za koje odlaže proces ugljenisanja (početak gorenja) i potom izuzetno maloj brzini ugljenisanja (brzina karbonizacije).
PROMADUR® ima veliku trajnost (minimalno 33 godine prema češkom protokolu Arrhenia - 30°C), bez gubljenja požarnih performansi i bez menjanja nijanse boje.
U glavne prednosti PROMADUR®-a spadaju sledeće:
PROMADUR® se može nanositi na površinu drvenih elemenata četkom ili valjkom (kratkodlaki valjak) ili sistemom bezvazdušnog raspršivanja u slučaju vrlo velikih površina.
PROMADUR® je ekološki prihvatljiv zbog niskog sadržaja isparljivih organskih jedinjenja (VOC) i zato što ne sadrži formaldehide.
Zbog ovakve lakoće nanošenja i transparentnosti, PROMADUR® postavlja standard kada su u pitanju sistemi pasivne zaštite od požara.
Konstrukcioni elementi od punog drveta, iverice i šperploče (minimalne debljine 12 mm) zaštićeni sa samo 300 g/m2 PROMADUR®-a svrstavaju se u klasu reakcije na požar B-s1, d0.
PROMADUR® Topcoat (približno 80-100 g/m2) poboljšava otpornost na vlagu i mehaničke karakteristike (uključujući i otpornost na abrazivno habanje).
Javite se našem timu za tehničku podršku ako imate pitanja u vezi sa rešenjima za pasivnu protivpožarnu zaštitu, našim proizvodima i sistemima ili vam treba savet za ugradnju...
Pronađite listove sa podacima o proizvodima, brošure o sistemima, deklaracije o performansama, uputstva za ugradnju i druge dokumente koji Vam trebaju da biste obavili posao.
Pratite Promat na društvenim mrežama: