Pasivna zaštita i otpornost na požar je bitan segment zaštite od požara i vrlo važan faktor u izgradnji bezbednog objekta. Ova zaštita podrazumeva ukupan uticaj različitih mera koje se planiraju i implementiraju u objektu, kao i mera o kojima se obučavaju korisnici objekta.
Zbog značaja zaštite od požara većina zemalja je donela detaljne zakone koji se odnose na bezbednost objekata u slučaju požara. Oni pomažu da se prilikom izgradnje objekta razmotri sveobuhvatna protivpožarna strategija, čime se štite životi ljudi i olakšava kvantifikacija gubitaka u slučaju požara. Naša misija u Promatu jeste da znamo i razumemo specifična pravila u svakoj zemlji i razvijemo u potpunosti ispitana rešenja za pasivnu zaštitu od požara, u skladu sa propisima i stvarnim scenarijama.
Zaštita od požara je važan deo strategije bezbednosti od požara i obuhvata aktivnu zaštitu od požara (detekcija, suzbijanje) i pasivnu zaštitu od požara (zaštita konstrukcije od požara, podela na požarne sektore).
Pasivna zaštita od požara se zasniva na zaštiti konstrukcije od požara i podeli na požarne sektore, a omogućava bezbednu evakuaciju prisutnih osoba iz objekta i ulazak vatrogasnih ekipa u objekat.
Zaštita konstrukcije od požara obezbeđuje stabilnost konstruktivnih elemenata (kao što su čelične ili drvene grede/stubovi) u objektu u slučaju požara. Stabilnost se postiženanošenjem odgovarajućih proizvoda, kao što su ploče, premazi ili malteri, na konstruktivne elemente.
Požarni sektor je definisan prostor u objektu koji ograničava širenje vatre i dima. Veličina i broj požarnih sektora se definišu u svim nacionalnim građevinskim propisima – zavisno od površine osnove ili zapremine objekta i količine zapaljivih materijala na svakom nivou. Građevinski propisi se razlikuju od države do države. Požarni sektori su uvek ograničeni vertikalnim elementima (protivpožarni zidovi) i horizontalnim elementima (protivpožarni podovi/plafoni). Pošto su u takvim sektorima uvek potrebni svi tipovi instalacija, formiraju se određeni otvori koji zatim moraju naknadno da se zaštite. Protivpožarna vrata su očigledan i uvek vidljiv sistem zaštite otvora. Međutim, i tamo gde sve ostale instalacije (kablovi, cevi, kanali itd.) prolaze kroz protivpožarnu konstrukciju, neophodno je da se ponovo osigura celovitost požarnog sektora postavljanjem odgovarajućih zaptivki za prodore.
Ove zaptivke za prodore uglavnom predstavljaju kombinaciju nekoliko proizvoda, kao što su premazi, malteri, obujmice, trake, zaptivne mase i materijal za ispunu, a ovde je ključno pitanje kakva je interakcija između materijala. Promat ispituje kompletne zidne i plafonske sisteme sa svim eventualnim prodorima instalacija koji se mogu pojaviti na objektu.
Svaki sistem pasivne zaštite je, naravno, samo onoliko dobar koliko i proces ugradnje. U nastavku navodimo zakonsku regulativu i neke od najvažnijih lokalnih protivpožarnih pravilnika koji se primenjuju u građevinarstvu:
Rezultat požarnog ispitivanja svih sistema je određen nivo otpornosti na požar, koji se izražava preko klase otpornosti na požar. Svi ispitni standardi, EN/ASTM/BS i slični, jasno definišu kako klasa otpornosti na požar treba da se navede u izveštajima. Serija standarda EN 13501 definiše prezentovanje klase otpornosti na požar prema sledećem šablonu:
Za noseće elemente dodatno se navodi primenjeno opterećenje i/ili nivo opterećenja. Za zaptivke za prodore i spojeve napominju se dodatni elementi, kao što je konfiguracija krajeva cevi kod sistema za zaptivanje prodora i širina kod linearnih zaptivnih spojeva.
Najvažnije su definicije integriteta (E), izolativnosti (I) i nosivosti (R) prema EN 13501-2, poglavlje 5.2.
Integritet je proteklo vreme u minutima tokom kojeg je ispitni uzorak zadržao funkciju razdvajajućeg elementa tokom ispitivanja, bez pojave paljenja pamučne vate, prolaska uređaja za merenje pukotina/zazora ili pojave kontinuiranog plamena.
Izolativnost je proteklo vreme u minutima tokom kojeg je ispitni uzorak nastavio da održava funkciju razdvajajućeg elementa tokom ispitivanja uz ograničen porast temperature na neizloženoj strani. Ista podrazumeva da prosečan priraštaj temperature u odnosu na prosečnu početnu vrednost ne sme biti veći od 140 °C. Drugim rečima, u bilo kojoj pojedinačnoj tački priraštaj temperature u odnosu na početnu prosečnu vrednost ne sme biti veći od 180 °C. U slučaju malih površina (kao što su linearni zaptivni spojevi), porast prosečne temperature je irelevantan, a toplotna izolativnost se odnosi samo na maksimalnu temperaturu (180 °C).
Nosivost je sposobnost elementa konstrukcije da u određenom vremenu izdrži propisane mehaničke uticaje pri delovanju požara sa jedne ili više strana, bez gubitka stabilnosti konstrukcije.
Klasa otpornosti na požar EI 120 znači da će u slučaju požara sistem zadržati celovitost požarnog sektora za prolaz plamena (E) 120 minuta, a takođe i za prolaz toplote i plamena (I) 120 minuta. Klasa otpornosti na požar E 120 i EI 90 bi značila integritet (E) – sprečavanje prolaza plamena – od 120 minuta i izolativnost (I) – sprečavanje prolaza toplote i plamena – od 90 minuta.
Otpornost na požar je održavanje stabilnosti građevinske konstrukcije ili sprečavanje širenja požara iz jednog požarnog sektora u drugi i ispituje se za svaki sistem.
Reakcija na požar je mera ponašanja materijala proizvoda i kako on doprinosi razvoju požara. Ovo je važno u zgradi hotela, gde nameštaj, zavese, tepisi itd. treba da budu od negorivog ili teško gorivog materijala. Materijali za pasivnu zaštitu od požara ne moraju biti negorivi jer se njihove požarne performanse dokazuju kroz ispitivanje otpornosti na požar odgovarajućeg sistema. U Promatu, za proizvode se takođe ispituje i svojstvo reakcije na požar.
Javite se našem timu za tehničku podršku ako imate pitanja u vezi sa rešenjima za pasivnu protivpožarnu zaštitu, našim proizvodima i sistemima ili vam treba savet za ugradnju...
Pronađite listove sa podacima o proizvodima, brošure o sistemima, deklaracije o performansama, uputstva za ugradnju i druge dokumente koji Vam trebaju da biste obavili posao.
