Požar je hemijska reakcija gorivog materijala sa kiseonikom pod uticajem toplote. Kada se hemijskom reakcijom proizvede dovoljno toplote, ona će pokrenuti lančanu reakciju koja će se odvijati dok god su prisutni gorivi materijali i kiseonik.
Iz ovog osnovnog objašnjenja hemije požara jasno je da u stvarnosti ne postoje dva ista požara. Tip, količina i raspodela gorivih materijala su specifični za svaku datu situaciju. Požar može da nastane na mnogim lokacijama, zbog velikog broja mogućih izvora paljenja (npr. kratak spoj u električnom uređaju).
Pored toga, na prisustvo kiseonika utiču mnogi faktori, kao što su vrata (otvorena ili zatvorena), prozori (otvoreni, zatvoreni ili možda polomljeni usled dejstva toplote) i mehanički sistemi za ventilaciju. Konačno, deo toplote oslobođene u požaru može da se rasipa kroz okolne konstrukcije (zidovie i plafone), a energija može da se izgubi i usled izlaska dima i vrućeg vazduha kroz otvore.
Ukratko, svaki požar je jedinstven. Ipak, nemoguće je ispitivati i ocenjivati performanse svakog proizvoda za zaštitu od požara u odnosu na beskonačan broj mogućih krivih vreme–-temperatura. Iz tog razloga, od samog početka izvođenja protivpožarnih ispitivanja početkom dvadesetog veka sprovodi se i standardizacija tih ispitivanja.
Rezultat standardizacije su takozvane nominalne požarne krive. One opisuju odnos između temperature i vremena. Jedna pretpostavka je ta da je temperatura ravnomerna u celom požarnom sektoru, što je obično slučaj kod potpuno razvijenog požara. Druga pretpostavka je ta da je odnos vreme/temperatura nepromenljiv za određeni opseg vrednovanja praktičnih situacija, uzimajući u obzir i to da većina nominalnih krivih stalno raste, bez bilo kakve faze hlađenja.
Standardna požarna kriva
Najstarija požarna kriva je standardna požarna kriva. Ona predstavlja požar u požarnom sektoru objekta. Ponekad se naziva i celuloznom krivom, iako u stvarnosti gorivi materijali u objektima mogu da budu različitih tipova, pored celuloze. Kriva predstavlja požar u fazi „nakon flešovera“, to jest, u fazi pune pokrivenosti. Standardna požarna kriva definisana je u različitim nacionalnim standardima širom sveta, npr. ISO 834, EN 1363-1, BS 476: Deo 20, DIN 4102 i AS 1530. (U severnoameričkim standardima ASTM E119 i UL263 koristi se nešto drugačija standardna požarna kriva). Standardna požarna kriva se koristi za ispitivanje i klasifikaciju sistema pasivne zaštite od požara za objekte;, na primer, za protivpožarnu zaštitu nosivih konstrukcija, podelu na požarne sektore i zaustavljanje požara.
U određenim slučajevima, za objekte mogu biti potrebne i druge požarne krive, posebno kriva spoljašnjeg požara, kriva sporog zagrevanja i, u nekim slučajevima, ugljovodonična kriva. Ove alternativne požarne krive opisane su u standardu EN 1363-2.
Kriva spoljašnjeg požara
Kada dođe do požara u požarnom sektoru na obodu zgrade, plamen može da izbije kroz otvore na fasadi. Takav plamen može imati dovoljnu dužinu da zagreje spoljašnjost zgrade na spratovima iznad požarnog sektora. Kada spoljašnjost zgrade treba da pokaže otpornost na požar kako požar ne bi vratio na sledecćem spratu zgrade, koristi se kriva spoljašnjeg požara. Ova kriva podrazumeva da se plamen hladi usled prisustva vazduha izvan zgrade.
Kriva sporog zagrevanja
Svaki pravi požar uvek ima određenu fazu razvoja u kojoj je lokalizovan oko mesta paljenja i u kojoj je temperatura u požarnom sektoru i dalje relativno niska. U nekom trenutku će doći do „flešovera“, što znači da svi zapaljivi materijali u požarnom sektoru počinju da doprinose požaru. Međutim, faza pre „flešovera“ može da potraje prilično dugo, naročito ako je snabdevanje kiseonikom nedovoljno. U takvom slučaju, temperatura će tokom dužeg perioda samo sporo rasti. Za reaktivne materijale, kao što su ekspandirajući premazi, performanse zaštite od požara zavise od njihovog aktiviranja toplotnom energijom. Požar koji se polako razvija, odnosno požar koji tinja, može ometati pravilnu reakciju materijala. Da bi se proverilo da li reaktivni proizvodi, kao što su ekspandirajući premazi, deluju i u uslovima sporog zagrevanja, preporučuje se da se uz ispitivanje prema standardnoj požarnoj krivoj izvrši i ispitivanje prema krivoj sporog zagrevanja.
Ugljovodonična kriva (požar lokve tečnosti)
U slučaju kada tečno gorivo, poput benzina, iscuri iz rezervoara i formira lokvu na tlu koja se zapali, temperature se brzo povećavaju na približno 1.100 °C. Ovo je predstavljeno ugljovodoničnom (HC) požarnom krivom. To se dešava u industrijskihm objekatima, npr. u rafinerijama, ali do sličnih požaria može doći i u zgradama, na primer u slučaju skladištenja veoma zapaljivih materijala.
Požari u tunelima
U tunelima se razvoj požara potpuno razlikuje od požara u požarnom sektoru. Zbog ograničenog prostora, uslova ventilacije i znatnih količina gorivih materijala u vozilima, požar se razvija izuzetno brzo i dostiže veoma visoke temperature. Po pravilu, požar u tunelu dostiže temperature preko 1.000 °C za samo 3 do 5 minuta, a maksimalne temperature mogu da iznose i do 1.350 °C. Za materijale za zaštitu od požara ovo je ozbiljan projektni scenario, jer mnogi proizvodi za zaštitu od požara propadaju ili se čak tope na temperaturama znatno ispod 1350 °C. Materijali za zaštitu od požara u tunelima moraju biti otporni na ove izuzetne brzine zagrevanja i maksimalne temperature. Najčešća (i najozbiljnija) požarna kriva koja se koristi u tunelima jeste RWS požarna kriva, koju je razvilo holandsko Ministarstvo saobraćaja 80-ih godina 20. veka i koja se danas koristi u mnogim zemljama širom sveta, uključujući i standarde koji su međunarodnoj upotrebi, kao što su NFPA 502 i ASTM E3134. Pored toga, u francuskim propisima se koristi HCM požarna kriva požara, a u nemačkim RABT požarna kriva.
Pročiatj više u:
Krive realnog požara
Savremene tehnologije omogućavaju izračunavanje krive realnog požara, koje mogu da definišu razvoj odnosa vreme-–temperatura u požarnom sektoru na osnovu njegovih stvarnih morfoloških i geometrijskih karakteristika, količine i brzine oslobađanja toplote gorivih materijala, količine kiseonika, prisustva aktivne zaštite i brojnih drugih parametara. Ove krive po definiciji nisu „standardne“ i odgovaraju samo određenom scenariju, u određenom požarnom sektoru, za sve vreme trajanja požara tj. obuhvataju deo sa hlađenjem. Ukoliko su vam potrebne bilo kakve informacije o protivpožarnoj zaštiti u kombinaciji sa krivama realnog požara, obratite se svom tehničkom ekspertu iz kompanije Promat.
Javite se našem timu za tehničku podršku ako imate pitanja u vezi sa rešenjima za pasivnu protivpožarnu zaštitu, našim proizvodima i sistemima ili vam treba savet za ugradnju...
Pronađite listove sa podacima o proizvodima, brošure o sistemima, deklaracije o performansama, uputstva za ugradnju i druge dokumente koji Vam trebaju da biste obavili posao.
Pratite Promat na društvenim mrežama: