Iako se sistemi za zaustavljanje požara ispituju na veoma visokim temperaturama (obično više od 1.000°C), ova ispitivanja se sprovode u požarnim uslovima (u skladu sa rastućom požarnom krivom, najčešće u periodu do 2 sata a maksimalno do 4 sata) i ne podrazumevaju svakodnevnu konstantnu izloženost visokim temperaturama. Većina sistema za zaustavljanje požara, kao što su intumescentni materijali i endotermni premazi, počinje da reagujena relativno niskim temperaturama (100 do 200°C), menjajući svoje fizičke i hemijske osobine. Zbog toga se ovi proizvodi ne mogu koristiti kao "zaptivači za visoke temperature".

U suštini, sistemi kod koji se koriste premazani paneli se ispituju sa svim ivicama premazanim premazom i sa svim spojevima ispunjenim premazom. Premazivanje ivica je važno da bi se obezbedilo dobro prianjanje za podlogu i da bi se zatvorili svi eventualni zazori kroz koje se može prolaziti vatra ili dim. Samo se prstenasti zazori popunjavaju akrilom. Gde mogu pronaći uputstva za ugradnju? Posetite našu veb-stranicu i preuzmite odgovarajuće smernice ili video materijale.

Podela objekata na požarne sektore ima za cilj da spreči širenje vatre i vrućeg dima u susedne požarne sektore i da omogući bezbednu evakuaciju ljudi iz ostalih delova objekta. Očigledno je da ovo ne može funkcionisati ako postoje otvori i šupljine protivpožarnim konstrukcijama koje ograničavaju požarni sektor, jer čak i najmanja rupa može omogućiti dimu ili plamenu da prođu u susedni požarni sektor. Sistemi za zaustavljanje požara mogu biti:

Intumescentni sistemi: generalno se koriste za popunjavanje praznog prostora koji nastane nakon topljenja ili smanjenja zapremine instalacija (instalacije koje sadrže plastiku) koje prolaze kroz granice požarnih sektora ili za zaštitu spojeva.

Pasivni sistemi: generalno se koriste za izolaciju elemenata koji kondukcijom potencijalno mogu provoditi toplotnu energiju kroz element požarnog sektora (instalacije koje sadrže metal) ili za zatvaranje velikih rupa.

Mešoviti sistemi: kombinacije različitih sistema kao što su intumescentni, izolacioni, ablativni ili drugi za posebne primene.

Sprinkler sistemi su važna komponenta aktivne zaštite od požara, ali su dizajnirani da kontrolišu požar i u nekim specifičnim slučajevima da ga suzbiju, ali ne i da ga zadrže unutar odeljka. Sprinkleri ne mogu zaustaviti širenje dima ili toksičnih gasova tokom požara. Cilj zaustavljanja požara je, umesto toga, da zadrži vatru unutar požarnog sektora, dok takođe sprečava širenje dima kroz elemente požarnog sektora.

Treba razmotriti sledeće faktore:

Tip protivpožarne pregrade (betonska, gips-kartonska, zidana, ...?)

Da li je u pitanju zid ili pod? Da li je to neki drugi građevinski element?

Koja je potrebna klasa otpornosti na požar? Integritet i izolativnost?

Dimenzije otvora? Koliko ih ima? Kolika je veličina prstenastog zazora?

Koje instalacije prolaze kroz prodor? Pojedinačni kablovi, snopovi kablova, kablovski regali, kablovske cevi, kablovi u plastičnim/metalnim cevima, gorive cevi (sa ili bez zvučne izolacije, sa ili bez izolacije, sa spojnicom, pod uglom (stepen?)), negorive cevi (sa ili bez izolacije), ventilacioni kanali (sa ili bez protivpožarne klapne), kombinacija gorenavedenih instalacija;

Uopšteno, svaki pojedinačni sistem zahteva specifičan proizvod. Konkretno, ovo su glavna pitanja na koja treba odgovoriti pre izbora najefikasnijeg sistema.

Definicija "intumescent" označava da materijal ima sposobnost širenja kada je izložen vatri ili toploti. Intumescentni materijali se koriste ne mestima prodora materijala koji bi izgoreli ili bi se istopili tokom požara, kao što su plastične cevi, materijali sa niskom tačkom topljenja (npr. goriva izolacija) ili kablovi. Čak i u slučajevima kada prodirući materijali ne gore ili se ne tope, intumescentni materijali nude prednost jer mogu da se šire i zatvore pukotine ili zazore koji koji bi se mogli pojaviti tokom požara ili biti rezultat nepravilne montaže. Nemojte ih mešati sa "endotermnim" proizvodima, koji blokiraju toplotu hemijskom apsorpcijom i oslobađanjem vlage.

Ovo je otvor u razdvajajućem protivpožarnom elementu koji je zaptiven ili zatvoren odgovarajućim sistemom zaptivanja, bez uključivanja prodirućih instalacija.

Ovo je horizontalna ili vertikalna noseća konstrukcija, koja se sastoji od greda ili stubova, uključujući oblogu i opciono izolaciju.

Prodor je otvor u razdvajajućem elementu za prolaz jedne ili više instalacija.

Ovo je sistem koji se koristi za očuvanje otpornosti na na požar razdvajajućeg elementa na mestu gde prolaze instalacije ili gde postoji mogućnost provođenja instalacija kroz razdvajajući element.

Ovo su mehanički oslonci u vidu obujmica, vezica, vešaljki, lestvičastih nosača, regala ili bilo kog uređaja projektovanog da nosi opterećenje od prodirućih instalacija.

To su sistemi kao što su kablovi, cevovodi, cevi (sa ili bez izolacije) ili kanali.

Sistem za zaustavljanje požara ili protivpožarna zaptivka je kombinacija proizvoda koji se koriste za zaptivanje otvora oko instalacija i spojeva u protivpožarnim konstrukcijama (zidovi, podovi, okna itd.) da bi se sprečilo širenje vatre i dima.

Važnost zaptivki za prodore se ne može dovoljno naglasiti. Iskustvo pokazuje da su prodori obično najslabija karika u lancu podele zgrada na požarne sektore. Trebalo bi da svi budemo svesni da je kod takvih građevinskih sektora najverovatnija pretnja od širenja požara na mestima gde instalacije prolaze kroz zidove ili podove, kao i tamo gde se skrivene šupljine između razdvajajućih elemenata međusobno povezuju. Nažalost, nepostavljanje zaptivki, pogrešna specifikacija i nepravilna instalacija doprineli su mnogim velikim požarima u zgradama, kako novim tako i starim, koji ne bi bili toliko destruktivni da su prodori kroz zidove i podove sektora bili adekvatno zaptiveni zbog sprečavanja prolaska vatre i dima ili da su zaptivke bile pravilno specifikovane.